Nakon završene setve ozimih žita, obavezno treba obilaziti njive i pratiti pojavu štetočina koje mogu da naprave velike štete usevima.
Kao jednu od vrlo značajnih štetočina treba spomenuti žitnog bauljara. Skoro svake godine, od jeseni do proleća mogu da nastanu značajni gubici od ove štetočine. Proizvođači koji su posejali pšenicu i ječam u monokulturi i oni gde je setva obavljena pored starih strništa, trebalo bi da redovno obilaze svoje zasade i da vrše pregled parcela. Tretiranje bauljara se obavlja odmah nakon uočenih oštećenja kako bi sprečili dalje propadanje useva.
Žitni bauljar ima jednu generaciju godišnje. U jesen štete pravi larva koja se hrani noću lišćem mladog žita koje iskidaju,pojedu meke delove,a žilice ostaju sklupčane.U slučaju jačeg napada čitave biljke se suše ili ostaju zakržljale. Larve se intenzivno hrane na temperaturama iznad 10 ̊C ,a pri temperaturama ispod 3-5 ̊C prestaju sa ishranom.
Pored strukova žita, larve buše vertikalni hodnik dubine do 40 cm u kome provode veći deo vremena. Tokom noći, izlaze na površinu, uvlače i uništavaju oskudnu lisnu masu i od oštećenog lišća ostaje samo suva zgužvana nervatura. Veće štete nastaju naročito ako je jesen lepa i duga. Ishranu i razviće nastavljaju u proleće do maja, kada se larve povlače u zemljište gde se na dubini od 15 do 20 cm pretvaraju u lutke. Posle 2-5 nedelja, u doba mlečne zrelosti, izlaze odrasli insekti. Tokom godine ima jednu generaciju i prezimljava u stadijumu larve.
Tretiranje se obavlja insekticidima na bazi fenitrotiona, deltametrina, cipermetrina, hlorpirifosa i dr.. Suzbijanje treba uraditi sada bez obzira na niske jutarnje temperature, jer dnevne temperatiure dostižu 10 ̊C.
