Povrtarstvo, Ratarstvo, Zaštita bilja

ROVAC – GRYLLOTALPA GRYLLOTALPA

GRYLLOTALPA GRYLLOTALPA poljoprivredna apoteka Ras

GRYLLOTALPA GRYLLOTALPA

U našoj zemlji rasprostranjen je svuda a naročito ga ima duž reka, na lakšim i rastresitim zemljištima sa većim sadržajem humusa.

Veoma je značajna štetočina a naročito štete pravi na mladim biljkama i rasadu kako na gajenim biljkama na otvorenom polju tako i u zaštićenom prostoru.  Najveće štete pravi na paprici, kupusu, luku, paradajzu, krastavcima i brojnim drugim povrtarskim i ratarskim biljkama.

Pri bušenju hodnika oštećuje i uništava korenje biljaka, izgriza zasejano seme ili klice, pa biljke ne niču ili ostaju proređene praveći tako štete, posebno na povrtarskim kulturama. U nedostatku hrane biljnog porekla ova vrsta ima i karnivorne osobine.  Rovac može da se hrani raznim štetočinama u zemljištu, ali ipak je njegova štetnost veća nego korisnost.

Životni ciklus :

Prezimljuju starije  larve i imaga duboko u zemljištu, na mestima sa dosta stajnjaka ili komposta. Živi u zemlji u pravolinijskim hodnicima, na čijim završetcima ženka pravi gnezda proširenog oblika, gde polaže jaja. Broj položenih jaja je oko 500 komada u zemljištu naročito formirane u komoricu sa čvrstim zidovima veličine osrednje krtole krompira.

Larve se pile tokom jula meseca. Prvo se hrane humusom, a kasnije grizu najsitnije delove korenčića raznih biljaka. Tokom parenja u periodu leta, rovci izlaze iz skrovišta i to noću. Tada oni lete i mogu se uhvatiti na lovnu svetiljku. Posle parenja vraćaju se u zemlju i ženka buši hodnik gde će položiti jaja.

Ocena inteziteta napada vrši se u proleće u vreme intenzivne ishrane larvi. Kao kriterijum uzima se u obzir uniteni broj biljaka po jednom dužnom ili m². Intezitet napada se izražava po skali:

-slab  napad  (uništeno do 5% biljaka)

– srednji  napad  (uništeno od 5% do 10 % biljaka)

– jak  napad  (uništeno od 10% do 25% biljaka)

– vrlo jak   napad  (uništeno preko 25% biljaka)

Njegovo suzbijanje se provodi na razne načine;

Česta obrada zemljišta doprinosi izoravanju i uništavanju rovaca. Takođe rovci s emogu uništavati ukopavanjem stajnjaka u jesen na vise mesta u zemljište jer privučeni toplotom insekti se uvlače u stajnjak gde prezime. U proleće se otkopaju jame i hvataju rovci, koji su se u njoj sakupili.

U praksi se kao efikasan metod pokazalo i hvatanje rovca pomoću lovnih posuda. Postave se uske daske u obliku zvezde i na mestima, gde se one ukrštaju, ukopa se u zemlju lovna posuda-lonac sa glatkim zidovima, te u njega upadaju rovci tokom noći.

Takođe,  traženje rovca u zemlji, praćenjem njegovog kanala. Na mestima gde se kanal jako spušta u dubinu se nalazi njegovo gnezdo,te se tu iskopa zemljište i unište rovci. Osim toga na tim mestima se može sipati voda, a zatim malo ulja, te se rovac ili uguši ili izađe na površinu gde se lako hvata.

Danas se češće primenjuju zatrovani mamci koji se spremaju na sledeći način: namočeni mrvljeni kukuruz se pomeša sa insekticidom i razbaca po zaraženoj površini, gde ga rovac jede, otruje se i ugine.

Rovci  se mogu   suzbiti primenom granuliranih insekticida:

  • Galition G-5 u količini 40kg/ha;
  • Force 0.5G u količini 12-15 kg/ha;

Granule se ravnomerno rasture po površini zemlje, a zatim se unesu u supstrat do dubine 10cm. U zoni pojave rovaca posle zalivanja biljaka u večernjim časovima rasturaju se granule preparata ili se postavljaju u malim gomilicama. Ovaj postupak se ponavlja sve do konačnog nestanka štetočine.

 

 

Povezani članci

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *