Divlji ovas (Avena fatua)

korov-divlji-ovas
Na njivama širom Srbije sve je više prisutan divlji ovas (Avena fatua) u usevima strnih žita. Veoma često se dešava da poljoprivredni proizvođači ne prepoznaju ovu korovsku vrstu u početnim fazama razvoja (kada je moguće suzbiti) jer je jako sličan ozimim strnim žitima.
Divlji ovas je jednogodišnja vrsta trave koja se razmnožava semenom. Visoka je od 50 do 150 cm i ima jak korenov sistem koji može da raste i preko 1 m u dubinu zemlje. Stablo im je uspravno i glatko a listovi dugi, glatki, tamnozelene boje sa maljavim rubovima.
Maljavost rubova je karakteristična odlika ove korovske vrste po kojoj se raspoznaje od useva strnih žita kod koga nema dlaka po rubovima listova. Cvast divljeg ovsa je rastresita metlica a ligula je u obliku ovalne i tupe opnice. Divlji ovas proizvodi od 500 do 1000 semena po jednoj biljci a seme održava klijavost u zemlji i do nekoliko godina. Tokom ispaše domaćih životinja seme divljeg ovsa može da očuva klijavost i prolaskom kroz crevni trakt pa se posebno mora voditi računa o primeni dobro zgorelog stajnjaka. Klija i niče na dubini manjoj od 20 cm a cveta i plodonosi u junu i julu.
Primena herbicida je nedovoljna mera za brobu protiv divljeg ovsa. Posebna pažnja se mora posvetiti primeni čistog semenskog materijala kao i primeni plodoreda. Ove dve mere su jedne od najvažnijih preventivnih mera u borbi protiv divljeg ovsa. Divlji ovas je korovska vrsta koja se svrstava u segetalne korove strnih žita (javljaju se najčešće u strnim žitama, prate njihov rast i razvoj, dok se u drugim usevima sporadično javalju i teško uspeva da završi svoju vegetaciju). Pravilnom primenom plodoreda (setvom okopavina) stvaraju se nepovoljni uslovi za nicanje ove korovske vrste. Na veoma zakorovljenim njivama preporuka je što duži niz godina ne sejati useve strnih žita da bi se postiglo u što većoj meri propadanje rezervi semena divljeg ovsa u zemljištu i samim tim smanjio invazivni potencijal narednih vegetacija.
Od herbicida koji su registrovani na našem tržištu postoji samo preparat Pallas na bazi aktivne supstance piroksulam 75 g/kg. Pallas se primenjuje od drugog lista do pojave drugog kolenca žita u količini od 0,25 kg/ha u mešavini sa 0,5 l/ha okvišavača. Pallas se primenjuje kada je temperatura između 8°C do 25°C i kada su korovi u fazi intenzivnog porasta.
Pored divljeg ovsa Pallas deluje i na širokolisne korovske vrste kao što su :kukolj (Agrostema githago), vijušac(Bilderdykia convolvulus), žavornjak (Consolida regalis), samonikli suncokret (Helianthus annuus), mrtva kopriva (Lamium amplexicaule), gorušica (Sinapis arvensis), mišjakinja (Stellaria media), kravlja stisnuša (Thlaspi arvense), bršljenasta čestoslavica (Veronica hederaefolia), persijska čestoslavica (Veronica persica), poljska ljubičica (Viola arvensis), devojačka trava (Capsella bursa-pastoris), veliki muhar (Echinochloa cruss-galli),broćika lepuša (Galium aparine),žeravac (Geranium molle), velika mrtva kopriva (Lamium purpureum), bezmirisna kamilica (Matricaria inodora), veliki dvornik (Polygonum lapathifolium), sivi muhar (Setaria glauca), pirevina (Agropyrum repens), palamida (Cirsuim arvense), poponac (Convolvulus arvensis), divlja salata (Lactuca seriola), francuski ljulj (Lolium perene), bulka (Papaver rhoeas), ptičji dvornik (Polygonum aviculare).

Оставите одговор