Poljoprivredne apoteke
Hibridi i sorte visokog energetskog genetičkog potencijala rodnosti i kvaliteta zrna koji mogu da se gaje u različitim agroekološkim uslovima gajenja za različite namene. Svi hibridi stvoreni su na klasičnim metodama oplemenjivanja. Semena se pakuju u vrece po 25 000 zrna. ZP hibridi se odlikuju visokom rodnošću, stabilnim prinosom, tolerantnost na sušu, niske iRead more about ZP HIBRIDI KUKURUZA[…]
Kukuruz je naša vodeća ratarska biljna vrsta. Proizvodnja kukuruza u Srbiji se odvija na 1 do 1,2 miliona hektara svake godine i zauzima veće površine od strnih žita, soje, suncokreta i šećerne repe zajedno, sa kojima se najčešće smenjuje u plodoredu. S obzirom na činjenicu da je na području Srbije dosta zastupljena i daRead more about IZBOR HIBRIDA KUKURUZA[…]
Od oktobra pa do početka novembra, čim vremenski uslovi dozvole treba obaviti setvu ozime pšenice koja ima veće zahteve prema predusevima nego druge ozime kulture. Da bi dala dobre prinose, ozima pšenica treba do ulaska u zimu da razvije solidan korenov sistem i vegetativnu masu da bi mogla da prezimi. Zbog pojave štetočina iRead more about OZIMA PŠENICA-SETVA[…]
Orobanche cumana, parazinta cvetnica pričinjava velike štete u proizvodnji suncokreta. O.cumana je parazitna biljka sa nerazganatnim stablom visine od 10 do 50 cm sa ljusupastim listićima bez hlorofila i sa redukovanim korenovim sistemom. Obrazuje beličaste cvetove i produkuje čak i do 50 000 semena tokom vegatacionog ciklusa. Seme je jako sitno i vetrom seRead more about Volovod (Orobanche cumana)[…]
Plamenjača u proizvodnji krompira predstavlja jednu od najznačajnijih bolesti koje umanjuju proizvodnju. Kod nas se redovno javlja i neophodno je na vreme odreagovati da ne bi nanaela ogromne štete i umanjila proizvodnju. Štete od plamenjače utiču i na formiranje tržišne cene koja u godinama kada se pojavi cena krompira uvek raste. Bolest se javljaRead more about Plamenjača krompira (Phytophtora infestans)[…]
Na njivama širom Srbije sve je više prisutan divlji ovas (Avena fatua) u usevima strnih žita. Veoma često se dešava da poljoprivredni proizvođači ne prepoznaju ovu korovsku vrstu u početnim fazama razvoja (kada je moguće suzbiti) jer je jako sličan ozimim strnim žitima. Divlji ovas je jednogodišnja vrsta trave koja se razmnožava semenom. Visoka jeRead more about Divlji ovas (Avena fatua)[…]
Jedan od velikih problema koji ugrožava rast i razvoj pšenice predstavlja prisustvo korovskih vrsta koje svojim prisustvom u usevu uzimaju korisne hranljive materije a takođe zauzimaju i životni prostor ometajući njen fizički razvoj što direktno utiče na njen kvalitet i visinu prinosa. Od dominantnijih korovskih vrsta koji se sreću u usevima strnih žita su: StelariaRead more about KOROVI U PŠENICI! REAGUJTE NA VREME![…]
Ako se na vreme ne reaguje, pšenica zaražena fitopatogenim gljivama može u velikoj meri da umanji prinos. U našim klimatskim uslovima postoje tri najznačajnije bolesti koje napadaju pšenicu: pepelnica (prouzrokovač Erysiphe graminis), lisna rđa (prouzrokovač, Puccinia sp.) siva pegavost lista pšenice (prouzrokovač – Septoria tritici).Usled dejstava ovih patogena, dolazi do odumiranja delova ili celog lista strnihRead more about ZAŠTITA PŠENICE[…]
U proizvodnji strnih žita prihranjivanje je jedna od najvažnijih agrotehničkih kojom je potrebno obezbediti dovoljnu količinu azota biljkama za naredni deo vegetacije. U fazama bokorenja i vlatanja najintenzivnije je i usvajanje hraniva. Na izbor đubriva utiče pH vrednost zemljišta. Đubrivo AN (33% azota), ili UREA (46% azota) imaju prednosti na zemljištima neutralne reakcije. Na kiselimRead more about PRIHRANA STRNIH ŽITA[…]
KAN – 27 sadržaj azota 27 %, sadržaj MgO 4,5 – 5,5 %, sadržaj CaO 6,5 – 8,5 %, Kalcijum amonijum nitrat. Pogodno za prihranu. Bez štetnog uticaja na fizičke i hemijske osobine zemljišta. Sadrži pola azota u amonijačnom, a pola u nitratnom obliku, pa deluje brzo i nešto produženo, tako da zadovoljava potrebe bilja za azotom u određenomRead more about KAN, AN, UREA, NPK[…]
U biljnoj proizvodnji prihranjivanje je jedna od najvažnijih agrotehničkih mera kojom je potrebno obezbediti dovoljnu količinu azota biljkama za naredni deo vegetacije. Pre upotrebe azotnih đubriva potrebno je odrediti količinu hraniva koju je potrebno dodati na parceli. To je moguće utvrditi na osnovu N-min analize gde se utvrđuje sadržaj nitratnog azota. Azot je hranljivi elementRead more about N-MIN ANALIZA ZEMLJIŠTA (sadržaj azota u zemljištu)[…]
Setva lucerke u letnje-jesenjem periodu počinje u drugoj polovini avgusta i traje sve do polovine septembra. Kasnija setva nosi sa sobom rizike, pre svega, što biljke ulaze nespremne u zimu i postoji opasnost da stradaju od mrazeva. Za ostvarenje visokih prinosa kvalitetnog sena, lucerka zahteva i odgovarajuće đubrenje. Odlično reaguje na unošenje organskih đubriva pod predusevRead more about Jesenja setva lucerke[…]