OZIMA PŠENICA-SETVA

 

seme strnih yita

Od oktobra pa do početka novembra,  čim vremenski uslovi dozvole treba obaviti setvu ozime pšenice koja ima veće zahteve prema predusevima nego druge ozime kulture. Da bi dala dobre prinose, ozima pšenica treba do ulaska u zimu da razvije  solidan korenov sistem i vegetativnu masu da bi mogla da prezimi. Zbog pojave štetočina i bolesti pšenicu na isto zemljište treba vraćati nakon tri godine. Loši predusevi su sirak, muhar, kasni kukuruz i kasne sorte šećerne repe. Najbolji predusevi za proizvodnju strnih žita su grašak, pasulj, krompir, raniji hibridi kukuruza, tj  najbolji  su oni koji ranije napuštaju njive i oslobadaju površine za obradu i pripremu. Kao nepovoljni usevi smatraju se kasni hibridi kukuruza, monokultura i sl. Kada nije moguće izbeći kasni predusev, poželjno je sejati sorte tolerantne prema roku setve i predusevu.

Osnovna obrada za pšenicu mora da stvori uslove za konzervaciju vlage kako bi usev brzo i ujednačeno nikao. Pšenica se moze sejati u zbijene redove (6-8 cm razmak izmedju redova), uskoredno (razmak 10-12 cm), unakrsno (18-20 cm red od reda), u pantljike  itd. U zbijene redove moze se sejati samo pri idealnoj predsetvenoj pripremi zemljista. Stoga se kao najbolji i za sada preporučiv način setve u širokoj proizvodnji smatra setva u vrste  sa razmakom 10-12 cm red od reda.

Način i dubina osnovne obrade zavise od preduseva, količini žetvenih ostataka i vlažnosti zemljišta. Priprema zemljišta mora da bude kvalitetna.

Veće grudve zemljišta nisu poželjne u setvenom sloju. Ponekad se desi da se taj rok teško može ispoštovati iz više razloga: seme nije nabavljeno na vreme, nepovoljne vremenske prilike tokom oktobra, osnovna obrada kasnije obavljena, NPK dubriva nisu obezbeđena ili jednostavno nemarnost i nestručnost poljoprivrednih proizvodača, ali ako je ipak neki proizvodač zakasnio moze to da uradi i u prvoj polovini novembra. Setva polovinom novembra  verovatno će imati za posledicu smanjenje prinosa zrna, ali ako zima ne bude suviše oštra i duga kasnija setva neće imati znatne negativne posledice.

U kasnijem roku setve  treba birati parcele na južnim i istočnim ekspozicijama, nikako one parcele koje su okrenute ka severnim i zapadnim. U ovom slučaju potrebno je  sejati sorte koje su otpornije na mrazeve. Takode, treba voditi računa da temperature vazduha ne budu niže od 2 stepena celzijusa jer je minimalna temperatura za klijanje ozimih zita 1 – 2 stepena celzijusa.

Ako nam vremenski uslovi nagoveste da smo pak, u oktobru imali suvo zemljiste pa kvalitet setve ne bi bio zadovoljavajuci onda je bolje sačekati kišu pa tek onda obaviti setvu. Najbolje je setvu obaviti u optimalnom roku, jer kasnije posejani ozimi usevi se slabije bokore i u većini slucajeva prinos je umanjen u odnosu na useve posejane ranije. Kašnjenje u setvi iz bilo kog razloga povlači za sobom smanjenje kvaliteta setve i smanjenje prinosa zrna. Ozima žita ona imaju duzi vegetacioni period od jarih zita pa se zakašnjenje u setvi negativno odrazi na prinos.

Setvom u optimalnom roku regulišemo razvoj biljaka do zime, tj biljke ulaze u zimski period u odredenoj kondiciji, jer je upravo ta kondicija preduslov najboljeg i najsigurnijeg prezimljavanja.

Kvalitet setve zavisi od: setvene norme, preciznosti sejalice, postizanja dobrog ulaganja semena na zadatu dubinu itd. Kada su uslovi suvlji treba sejati na nešto vecu dubinu – oko 5-5,5 cm. U kvalitetnu setvu spadaju i radnje drljanja ili valjanja glatkim valjcima, zavisno od uslova pripreme parcele. Bez obzira na kvalitet obrade, predsetvene pripreme i setve,bez mineralnih dubriva nema visokih i stabilnih prinosa strnih žita.

Đubrenje sa  fosforom, kalijumom, kalcijumom i magnezijumom  nije određeno zahtevima kulturnih biljaka. Preporuke za đubrenje dobijaju se na osnovu sadržaja ovih elemenata u zemljištu, iznošenja prinosom i đubrenja organskim i mineralnim đubrivima.
Pri utvrđivanju optimalnih količina azota za pšenicu potrebno je uzeti u obzir: tip zemljišta, uslove zime u prethodnoj godini, predusev i njegovo đubrenje, otpornost pšenice na poleganje, sadržaj humusa, nivo podzemne vode.

Najcešce se u zemljište unose kompleksna NPK đubriva razlicitih formulacija. Fosfor i kalijum se unose iskljucivo pod osnovnu obradu, jer je njihova pokretljivost ne znatna, dok se jedna polovina azota, kao nosioca prinosa, unosi pod osnovnu obradu, a druga polovina se koristi za prihranjivanje. Za prihranjivanje se najcešce koriste samo azotna dubriva KAN i UREA. Prvo prihranjivanje se izvodi krajem zime (krajem februara do polovine marta), a drugo u fazi pred vlatanje ili u ranom vlatanju. Prihranjivanje se vrši radi ishrane biljaka, a ne radi đubrenja zemljišta.

Od mineralnih đubriva preporuke su:

MAP 12:52

                 Kompleksno mineralno đubrivo namenjeno biljnim usevima sa pojačanim potrebama za fosforom ili na zemljištima sa nižim sadržajem fosfora. Kroz đubrivo se delimično unosi i azot, ali do pune količine potrebe biljaka korigovati sa jediničnim azotnim đubrivima.

Vreme i način primene: u osnovnoj ili predsetvenoj obradi zemljišta, ravnomerno po punoj površini ili u redove (trake), sa ili bez plitke inkorporacije u zemljište.

Količina primene za pšenicu: 100 kg/ha.

NPK 15:15:15      

Vreme primene: U zavisnosti od plodnosti zemljišta i biljne vrste primenjuje se predsetveno, startno ili  osnovno đubrenje svih biljnih vrsta.

Količina primene za pšenicu: od 300 kg/ha, odnosno 3 kg/100m2 preko zemljišta.

NPK 16:16:16

Vreme primene: U zavisnosti od plodnosti zemljišta i biljne vrste primenjuje se predsetveno, startno ili  osnovno đubrenje svih biljnih vrsta.

Količina primene za pšenicu: od 300 kg/ha, odnosno 3 kg/100m2 preko zemljišta.

NPK 8:16:24

Biljne vrste i tip zemljišta: Za ishranu različitih biljnih vrsta, posebno kalijumovih biljaka: krompir, povrće,šećerna repa, voće i vinova loza i na različitim tipovima zemljišta.

Količina primene za pšenicu je oko 200 kg/ha, preko zemljišta.

Vreme primene: U osnovnoj obradi i predsetvenoj pripremi zemljišta.

1 thought on “OZIMA PŠENICA-SETVA”

Оставите одговор