U proizvodnji strnih žita prihranjivanje je jedna od najvažnijih agrotehničkih kojom je potrebno obezbediti dovoljnu količinu azota biljkama za naredni deo vegetacije. U fazama bokorenja i vlatanja najintenzivnije je i usvajanje hraniva.
Na izbor đubriva utiče pH vrednost zemljišta. Đubrivo AN (33% azota), ili UREA (46% azota) imaju prednosti na zemljištima neutralne reakcije. Na kiselim zemljištima koristiti KAN (27% azota).
Količine u prvoj prihrani ne treba da pređu 80kg/ha čistog azota (180kg/ha Urea, 180kg/ha AN ili 300kg/ha KAN). Urea i AN primenjivati na neutralnim i alkalnim zemljištima (pH preko 6.5), a KAN-u prednost dati na kiselim zemljištima (pH ispod 6.5).
U prvoj prihrani strnih zita bolje je primenjivati KAN i AN umesto UREE jer usled niskih temperature zemljišta tokom februara i marta strna žita vegetiraju. Ako se tada primeni Urea u prvoj prihrani ona će mirovati u zemljištu u amidnom obliku, kojeg biljke ne mogu usvajati korenovim sistemom. Kada temperature zemljišta predje 8 0C usled dejstva rada mikroorganizama u zemljištu doćiće do pretvaranja iz amidnog oblika u biljci pristupačan amonijačni oblik koji ona može da usvaja. Ceo taj proces pretvaranja traje desetak dana i zavisi od početka rada mikroorganizama, vlage, temperature zemljišta, pH vrednosti.
Usled odumiranja mikroorganizama iz njihovih tela se povećava količina amonijaka koji usvaja korenov sistem biljaka ali usled niskih temperatura fotosintetska aktivnost lista je mala i ne dolazi do ugradnje amonijaka u produkte fotosinteze. S obzirom da je amonnijak otrovan gas i sa drugim jedinjenima stvara jos štetnija organska jedinjena i može da dodje do propadanja biljaka.
Iz tih razloga u prvoj prihrani je poželjnije primenjivati AN i KAN koji u sebi sadrže pristupačne oblike azota (nitratni i amonijačni).
