Patogen Xanthomonas fragariae je prisutan u većini evropskih zemalja i prouzrokuje sušenje lišća koje ima za posledicu smanjenje prinosa i izumiranje zasada. Simptomi se ispoljavaju tokom cele vegetacije od aprila do maja u proizvodnom zasadu i septembar – oktobar u matičnjaku.
Glavni izvori zaraze su zaraženi živići i ostaci zaraženih listova. Bakterija se širi kapima vode nošenim vetrom (kiša, navodnjavanje), a takođe i kontaktom tokom nege useva, zaraženim sadnim materijalom. Patogen prodire u biljku domaćina kroz stome. Pegavost lista se prvo javlja na donjoj strani lista u vidu vodenih lezija. Lezije se zatim uvećavaju, i formiraju pege nepravilnog oblika, često uokvirene sitnim lisnim venama. Od drugih oboljenja pegavosti lista razlikuje se po svetlucavom odsjaju pega. U slučajevima intenzivnijeg napada ovog oboljenja pod vlažnim uslovima može se uočiti tanak sloj koji sa smanjenjem vlažnosti prelazi u beličastu, ljuspastu prevlaku. Oboljenje se može raširiti na veće lisne površine, a u slučajevima naročito ozbiljne obolelosti dolazi do uginuća biljke.
Zdrav sadni material je najvažnija mera zaštite, a takođe i plodored, pravilno đubrenje, primena preparata na bazi bakra.
