ZAŠTITA PŠENICE

bolesti psenice

Ako se na vreme ne reaguje,  pšenica zaražena fitopatogenim gljivama može u velikoj meri da umanji prinos. U našim klimatskim uslovima postoje tri najznačajnije bolesti koje napadaju pšenicu: pepelnica (prouzrokovač Erysiphe graminis), lisna rđa (prouzrokovač, Puccinia sp.) siva pegavost lista pšenice (prouzrokovač – Septoria tritici).Usled  dejstava ovih patogena, dolazi do odumiranja delova ili celog lista strnih žita i ako se ne odreaguje adekvatno na vreme sa tretamnima fungicida to povlači za sobom izvesno smanjenje prinosa. Bolesti lista i stabla pšenice redovno se javljau svake godine i mogu da naprave velike štete a sam intezitet njihove pojave zavisi od vremenskih uslova. Pri toplijem vremenu i obilnijim kišama biće intezivnija pojava bolesti.

Siva pegavost pšenice

Najčešći domaćin ovog parazita je pšenica, dok ostala strna žita (tritikale, ječam i ovas) napada ređe. Zaraza počinje još tokom jeseni i zime gde dolazi do širenja spora sa prošlogodišnjih strnjišta. Spore se šire kišnim kapima i kontaktnom između lišća. Razvoj gljive na listu pšenice se odvija na 15°C do 20°C stepeni  dok se prvi simptomi  na zaraženom lišću javljaju petnaestak do trideset  dana od trenutka ostvarenja zaraze. Simptomi se uočavaju u vidu okruglih braon pega sa crnom tačkicom u sredini koje se šire, zahvataju ceo list koji odumire.  Pri povoljnim uslovima, bolest može da se proširi sa donjih listova na gornje kada su gubici i najveći. Često se simptomi ove bolesti mešaju sa oštećenjima od vetra ili prolećnih mrazeva. U našem region ova bolest predstavlja masovnu pojavu pogotovo na osetljivim sortama strnih žita.  Gubici mogu da budu u velikoj meri izraženi naročito ako se bolest proširi pre klasanja biljke.

siva pegavost psenice

Pepelnica

Pepelnica se  redovno javlja svake godine u većem ili manjem intenzitetu. Simptomi su veoma karakteristični i ispoljavaju se u vidu sivo bele pepeljaste prevlake na listu i stablu. Prvi simptomi se javljaju na donjem a kasnije se šire na gornje listove a takodje i na plevice i osje klasa. Biljka izgleda kao da je posuta pepelelom, a pustule sa površine lista vremenom dobijaju sivkastu boju i u njima se formiraju crna sitna plodonosna tela – kleistotecije. Kleistotecije se jasno uočavaju u drugom delu vegetacije. Bolest je rasprostranjena u svim krajevima sveta gde se gaje strna žita. Štete su najveće ako se bolest proširi na list zastavičar i klas.  Najuspešnija zaštita strnih žita od prouzrokovača pepelnice se ostvaruje stvaranjem i gajenjem otpornih sorti.

 

peplnica

Rđa

 

Razvija se gotovo isključivo na lišću, a glavni domaćin je pšenica. Postoje tri prouzrokovača rđe na strnim žitima:lisna rđa, crna stabljičina i žuta prugasta. U našim klimatskim uslovima lisna rđa je nazastupljenija. Za širenje parazita najzaslužniji je vetar i kiša. Toplo i kišovito proleće je pogodno za razvoj spora i ostvarivanje infekcije a pri intezivnijim zarazama gubici  mogu da budu veliki zbog sušenja biljaka i slabog nalivanja zrna.

Simptomi su veoma karakteristični i uočavaju se u vidu rđastih pega. Infekcija se najčešće ostvaruje na temperaturama od 9-12°C. Patogen se ne razvija na temperaturama iznad 25°C i ispod 2°C.  Uredospore liče na sočivo i rđave je boje, rasute po licu i naličju lista.

Parazit prezimljava tokom blažih zima i rano u proleće dolazi do primarnih zaraza a simptomi se javljaju sedam do deset dana nakon ostvarene infekcije.  Kod borbe protiv ovog patogena najbitnije je sačuvati list zastavičar  i dva lista ispod njega koji su nosioci prinosa.

lisna rdja

 

Za pravovremeno suzbijanje bolesti na pšenici važno je pratiti klimatske uslove i  razvojni stadijum  useva.

Tretiranje protiv ovih bolesti treba izvesti dok je pšenica u bokorenju ili eventualno u prvom i drugom kolencu, zato što tada fungicidi mogu da dopru u donje spratove pšenice i tamo svojom aktivnošću odlože primarne infekcije od ovih bolesti.  Takodje poželjno je gajiti otporne sorte, uništavati samonikle biljke u jesen pre nicanja novog useva, poštovati vreme setve i koristiti fungicide.

 

Od fungicida za tretiranje strnih žita protiv bolesti preporuka je:

Falcon EC 40 (a.m.tebukonazol+triadimenol+spiroksamin) 0,6 l/ha, Acanto plus (a.m. pikoksistrobin + ciprokonazol) 0,6 l/ha, Orius (a.m.tebukonazol) 0,5l/ha, Amistar extra (a.m. azoksistrobin + ciprokonazol) 0,5-0,75 l/ha, Duett ultra (a.m.epoksikonazol+tiofanatmetil) 0,6 l/ha, Prosaro250EC (a.m.tebukonazol+propikonazol) 0,75-1 l/ha, Sphere (a.m.trifloksistrobin+ciprokonazol) 0,5 l/ha.

1 thought on “ZAŠTITA PŠENICE”

Оставите одговор