Ovca je skromna životinja, prilagodljiva, ali osetljiva na neadekvatne uslove smeštaja u zatvorenom prostoru. Posebnu pažnju treba posvetiti izgradnji objekata za uzgoj ovaca.
Pre izgradnje ovčarnika, treba imati u vidu uslove koji su potrebni za adektatno gajenje ovaca.
Ovce vrlo teško podnose vlažan vazduh, pa objekti ne bi trebali da budu prenatrpani i sa lošom izolacijom i bez odgovarajuće ventilacije. Losa ventilacija u vazduhu sadrži mnogo štetnih materija koji nepovoljno deluju na životinje (amonijak, metan, sumporovodik, ugljen -monoksid).
Dnevne promene temperature ne bi trebale da budu veće od 10 °C jer izazivaju smrtnost janjadi kao i pad temperature ispod 0 °C. Takođe, i visoka temperatura sa visokom vlažnosti vazduha u objektu stvara odličnu podlogu za razvoj mikroorganizama, samim tim i za razvoj brojnih bolesti. Vlažna podloga pogodna je za razne bolesti, a naročito za bolesti papaka i vimena, pa treba voditi računa i o stelji na kojoj ovce spavaju. Prostirka je od slame, odnosno provodi se sustav držanja na dubokoj stelji. Dnevno je po ovci potrebito osigurati 0,25 kg slame. Staja se čisti jednom godišnje, u jesen ili proleće, kad ovce više ne borave u njoj.
Pregled nedostataka omogućava nam da definišemo pojave koje treba eliminsati iz objekta i da odredimo smernice za izgradnju objekta sa optimalnim uslovima.
U zavisnosti od načina držanja ovaca, štale za ovce mogu se graditi kao poluotvoreni ili potpuno zatvoreni objekti. Držanje ovaca u štali tokom cele godine nije poželjno i sprovodi se samo na nekim seoskim gazdinstvima koja se bave tovom jagnjadi. Ovce se na većini porodičnih farmi drže razmerno kratko, odnosno tokom zime i za vreme jagnjenja.
Ovčarnik mora biti izgrađen na ocednom i suvom mestu, a teren za izgradnju treba da zadovolji sve zoohigijenske i sanitarno higijenske uslove. Položaj štale treba da bude u smeru istok-zapad, kako bi se na mestu koje je okrenuto prema jugu mogao organizovati prostor zaštićen od vetra, suv i sunčan za puštanje jagnjadi.
Najprikladniji građevinski materijal za izgradnju ovčarnika u našim uslovima držanja, je šuplja cigla, drvo i beton, a osnovni delovi štale su temelj, zidovi, pod, plafon, krov, vrata i prozori.
Temelji štale su 80 –120 cm. Na hidroizolacioni sloj temelja nastavljaju se zidovi i jedan su od glavnih činilaca toplotne zaštite. Najčešće se gradi od šuplje cigle, pri čemu unutrašnja strana treba biti izmalterisana i obrađena, kako bi se lakše održavalo čišćenje i dezinfekcija. Donji delovi zidova su najizloženiji zimskom prodoru hladnoće, pa bi trebali imati pojačan termoizolacioni sloj.
Pri izgradnji ovčarnika moramo uzeti u obzir adekvatne tehničko-tehnološke uslovime koej podrazumevaju pravilne dimenzije prostora potrebne za pravilan smeštaj ovaca, ishranu, uzgoj podmlatka i nesmetan rad uzgajivača u ovčarniku.
Pri izgradnji ovčarnika treba zadovoljiti sledeće tehničko-tehnološke uslove:
– potrebna korisna površina po jednoj ovci jest 1,5 m² (1,2 m² za odraslu ovcu,
0,15 m² za jagnje i 0,15 m² za jagnje izdvojeno u boksu);
– površina jasala po grlu jest 0,15 m²;
– dužina jasala po grlu jest 30 cm;
– zapremina ovčarnika po grlu jest 7,5 m³;
– površina prozora po grlu jest 0,10 m².
Određen broj uzgajivača ovaca može se odlučiti na jeftiniju varijantu izgradnje ovčarnika. U tom slučaju zidovi će se izgraditi od drveta sa odgovarajućom izolacijom između dasaka. Vek trajanja takve štale mnogo kraći od zidanog objekta, ali je posebno pogodna za one ovčare čije životinje veći deo godine provode na otvorenom.
