Kukuruz u početku vegetacije ima sporiji rast što pogoduje razvoju korova pa je potrebno zaštititi kukuruz već u prvim fazama razvoja. Zaštita kukuruza od korova počinje primenom plodoreda, zatim pravilno i na vreme izvedenim agrotehničkim merama, što značajno smanjuje korovsku floru u usevu kukuruza.
Ništa ne može da zameni zaštitu useva od korova kao primena zemljišnih herbicida. U slučaju da ne uspe tretiranje posle setve a pre nicanja kukuruza zaštita nakon nicanja kukuruza i korova smatra se rezervom.
Kod primene folijarnih herbicida čeka se da izniknu korovi i kukuruz a tretiranje se vrši strogo pazeći da se poštuje razvojna faza kukuruza, jer ako se tretiranje vrši nakon faze do koje je dopušteno tretirati, može doći do oštećenja useva kukuruza.
Kod primene zemljišnih herbicida neophodna je vlaga, pa ako je proleće suvo oni neće dobro delovati. U tom slučaju treba ići u korekciju sa herbicidima koji deluju preko lista i koriste se nakon nicanja kukuruza i korova pa na ovaj način mogu biti kontrolisani sve korovske vrste.
Na tržištu postoji široka lepeza herbicida, a svaki od njih ima određeni spektar korova na koje deluje. Većina njih suzbija najvažnije i najčešće korove u kukuruzu. Kako bi se suzbio veći broj različitih korova, često se koriste i kombinacije herbicida sa različitim. Da bi se upotrebio najučinkovitiji preparat potrebno je i poznavati korovsku floru u njivi u kojoj se vrši zaštita kukuruza.
Najčešći korovi koji se sreću u usevu kukuruza su: divlji sirak, muhari, zubača (uskolisni), štir, pepeljuga, palamida, poponac, divlja kupina, tatula, veliki dvornik, amrbozija (širokolisni).
