SETVA KUKURUZA

eko-poljoprivreda

U proizvodnji kukuruza setva je jedna od najznačajnijih agrotehničkih mera i kako bi se izvela kvalitetno potrebno je pravovremeno i kvalitetno obaviti predsetvenu pripremu zemljišta. Zemljište treba da je dobro usitnjeno, ravno i rastresito.

Biološke osobine kukuruza, agroekološki uslovi, dužina vegetacije hibrida uslovljavaju i vreme setve ove kulture. Kada se zemljište na dubini od 10 cm zagreje na 10°C, treba započeti setvu, jer ovakvi uslovi omogućavaju da, uz dovoljno vlage, nicanje bude za petnaestak dana. U našem regionu najveće površine pod kukuruzom poseju se u periodu od 10. do 30. aprila.

Ako zemljište nije dovoljno zagrejano, seme bubri ali dugo ne klija, deo semena se zarazi i gljivičnim oboljenjima, usevi zbog toga mogu biti proređeni. Takođe,  nedostatak rane setve je eventualno oštećenje od kasnog mraza, te mnogi proizvođači izbegavaju ranu setvu. Rana setva ima i svojih prednosti, ranije sejani usevi ranije i niču, pa tako ranije i metliče, svilaju, pre i dozrevaju, brže otpuštaju vlagu iz zrna jer sazrevaju u toplijem periodu. Ovakvi usevi razvijaju snažan korenov sistem do sušnog perioda, te lakše podnose sušu.
Dubina setve zavisi prvenstveno od tipa zemljišta, odnosno njegove vlažnosti.
Pri normalnim uslovima vlažnosti na zemljištima tipa černozem kukuruz treba sejati na 6 cm dubine, izuzetno 1 do 2 cm dublje.

Sa tendencijom povećanja broja biljaka po hektaru gustina setve menjala se poslednjih nekoliko decenija. Pojava novih hibrida koji podnose gušći sklop, te se danas srednje rani i srednje kasni hibridi seju na 57 do 68000 biljaka po ha, rani hibridi na 68 do 79000 biljaka po ha, dok se kasni hibridi seju na 57000 biljaka po ha. Na sklop u velikoj meri utiču i klimatski uslovi kao i kvalitet zemljišta.U suvim uslovima i na slabijim zemljištima treba planirati manji sklop i obrnuto.
U uslovima navodnjavanja praktikuje se gušća setva, kao i kod hibrida koji se gaje za silažu.

 

Оставите одговор