PRAVILAN IZBOR HIBRIDA KUKURUZA

VVV

Uspešna i profitabilna proizvodnja osnovni je cilj svakog poljoprivrednog proizvođača a pravilan izbor hibrida samo je jedan od bitnih faktora koji utiče na to.

Prilikom izbora semena za setvu treba na prvom mestu voditi računa o tipu proizvodnje koji će se realizovati. Nisu svi hibridi istih osobina, tako da je trend u selekciji hibrida kukuruza proizvodnja specijalizovanih hibrida za pojedine namene.

Prinos zrna raste kako se povećava i grupa zrenja. Težnja svakog proizvođača treba da je usmerena ka maksimalnim prinosima zrna, te i površina pod ovim hibridima treba da bude adekvatna, ali takođe voditi računa i o drugim faktorima kao što je sigurnost proizvodnje, troškovi sušenja, vreme žetve, profitabilnost, itd.

Pri izboru hibrida kukuruza proizvođači prvenstveno treba treba da vode računa o karakteristikama kao što su otpuštanje vlage iz zrna, otpornost na bolesti, visina i čvrstoća stabljike, ali i o tome šta će na toj parceli biti naredni usev, da li će se taj kukuruz koristiti za zrno ili silažu. Posebnu pažnju kod izbora hibrida treba obratiti na grupu zrenja i potencijal prinosa, pa ukoliko se radi o većoj površini pod kukuruzom, treba sejati nekoliko različitih FAO grupa zrenja, jer sejanje samo jedne grupe može biti vrlo rizično i često manje profitabilno.

Osobenost hibrida se određuju u korišćenju kukuruza na primer, za ishranu stoke ili proizvodnju skroba, prekrupe, kukuruznih pahuljica, kokica, konzervi, masti i ulja, šećera itd. Ako se kukuruz proizvodi za ishranu stoke, tada on mora imati visoki prinos, mekoću zrna, povećan sadržaj proteina, ulja, vitamina. Za mehanizovanu berbu, kukuruz mora imati čvrsto držanje zrna u klipu, otpornost biljaka na poleganje, jednovremeno sazrevanje, odgovarajuću visinu klipa na stablu, da klipovi ne vise već da budu uspravni. Važno je za hibrid i njegovo stasavanje (vreme sazrevanja) u određenim klimatskim uslovima. Što se koristi pri proizvodnji silaže kada pored visokog prinosa zelene mase daje zrno u fazi mlečno-voštane zrelosti.

Jednu do dve nedelje pre prvih jesenjih mrazeva kukuruz za zrno mora dostići fiziološku zrelost. Kasni hibridi prinosom uglavnom prevazilaze ranije ali često kasni hibridi ne mogu na vreme da sazru, što dovodi do povećane vlage u zrnu. Kasna berba, vlažnije zrno i povećani troškovi sušenja, opasnost od pojave bolesti klipa, kasna obrada zemljišta i setva pšenice faktori su koji u znatnoj meri utiču na smanjenje profita poljoprivrednog proizvođača.

Za setvu treba koristiti fiziološki zrelo seme klijavosti najmanje 90%, sa 99% čistoće obavezno zaštićeno protiv gljivičnih bolesti. Takođe seme kukuruza treba zaštititi i insekticidima sa ciljem da se spreči napad zemljišnih štetočina na biljke u početnim fazama razvoja.

Оставите одговор