Štete koje počine puževi ponekad su nesrazmerne štetama koje učine druge štetočine. Najčešće se javljaju mali sivi golać (Deroceras reticulatum) dugačak je od 3 do 5 cm. Leđa su mu prekrivena tamnim mrljama na smećkastoj podlozi. Veliki puževi – (Arion sp.) mogu biti tamni ili riđi, a dugački i do 15 cm.
Oni mogu biti značajne štetočine povrtarskih useva. Hrane se grickanjem sočnog lišća mladih biljaka rasada povrća ili kasnije listovima salate, kupusnjača, spanaća. Napadaju sve povrtarske useve sem luka.
Telo puževa je izduženo I mekano. Luče velike količine sluzi koaj ih štiti od isušivanja. Puževi su hermafroditni, odnosno poseduju I muške I ženske polne organe. Tokom života polažu od 400-500 jaja. Ulaze u zimu u stadijumu jaja I manje kao odrasli. U proleće nakon piljenja za oko dva meseca postaju polno zreli. Žive godinu dana.
Mere suzbijanja:
Protiv puževa se možemo boriti mehaničkim, biološkim i hemijskim merama. Najprihvatljivije i ekološki najpovoljnije je puževe sakupljati ručno u kasnim večernjim ili pak ranim jutarnjim satima. Sakupljene puževe moguće je uništiti dodavanjem kuhinjske soli u posudu u koju smo ih stavili ili dodavanjem vode i sapuna. Moguće ih je i preliti vrućom vodom. Ohlađenu tečnost potrebno je ocediti i njome prskati ugrožene biljke, jer takve prskane biljke puževi ne napadaju. Loše je što gajene biljke, dobiju miris po puževima pa se ova metoda ne bi smjela primjenjivati na usevima kod kohih se koristi nadzemni deo za ishranu (npr. na salati). Sakupljene puževe moguće je I spaliti.
Mogu se koristiti i sredstva koja izazivaju brzu dehidrataciju sluzi na puževima – rasturanje kreča, gipsa, pepela,zatim jača doza Bordovske čorbe oko samih biljaka odbijajuće deluje na puževe.
Na puteve kretanja treba staviti mineralna đubriva, prepreke od bakarnih ili limenih ploča sa oštrim ivicama postavljene po ivicama leja, plastenika ili staklenika.
Od alternativnih načina koriste se i biljke sa repelentnim svojstvima, kao što su lavanda, ruzmarin, paradajz, beli luk, kadulja i dr. Za odbijanje puževa koriste se njihova eterična ulja koja se dobiju kuvanjem ili namakanjem delova navedenih biljaka. Uvek treba kombinovati više načina zajedno, svaka 2-3 dana bez obzira na vrstu, moraju se menjati mamci (posebno u kišnom periodu), a uginule i žive puževe treba sakupiti i uništiti.
U praksi se vrlo unčikovito pokazalo postavljanje mamaka za puževe:
- Ostavljati plastične čaše napunjene pivom, ukopane u zemlju. Miris hmelja i slada privući će puževe u klopke.
- Omiljeni mamac na koji puževi rado dolaze može se napraviti tako što se u jednu šolju vode razmuti 1/4 kasičice kvasca i jedna kašičica šećera.
- Takođe 1 kašičicu meda, 1/2 kašičice slada, 1/2 šolje brašna i 1/2 kašičice kvasca razmutiti u 1/2 šolje vode.“
Primena preparata – limacida ili moluskocida : Pužomor palete, Mesurol granulat, Limasan i dr. Nakon toga 20 dana ne obrađivati zemljište. Tretiranje vršiti u popodnevnim satima i ne dozvoliti da preparat padne na tretiranu biljku. Rasturanje preparata treba izvoditi između redova. Nakon rasturanja mamaka u cilju što bolje efikasnosti ne treba izvoditi zalivanje biljaka u naredna 24h.
U cilju suzbijanja puževa u nekim zemljama se već dugo primenjuju specijalne paste u vidu gela na bazi sapuna. One se nanose na zemljište, prizemne delove konstrukcije zatvorenih objekata za biljnu proizvodnju od plastike, drveta ili metala.
