Štetočina vinove loze, a može biti i na malini, kupini, lucerki, crvenoj detelini. Češće napada sorte vinove loze koje imaju zbijene bobice i gust splet čokota gde je vlažnost velika, a strujanje vazduha minimalno.
Leptiri pepeljasto sive boje. Prednja krila imaju tamnije i svetlije pege, zadnja jednobojno siva.
Gusenica je svetlo-žuta i prozirna tako da se vidi crevni trakt. Ima crnu glavu, vratni štit i poslednji abdominalni segment. Kada je uznemirena, larva se spušta po niti i teži da se sakrije. Po prolasku opasnosti vraća se na mesto ishrane.
Ima 3-4 generacije godišnje. Prezimljava u stadijumu lutke u svilenkasto belom kokonu, koji je pod korom čokota ili u pukotinama potpornih grana. Leptir se javlja krajem aprila i početkom maja. Ženka polaže jaja pojedinačno na peteljke cvasti koje su u to vreme pune pupoljaka. Jedna ženka položi oko 100 jaja. Najveća nosivost je kada je vlažno vreme. Gusenice po piljenju napadaju cvetne pupoljke, cvetove i mlade plodove. U toku ishrane zapredaju grozdove paučinom. Odrasla gusenica napušta plod radi pretvaranja u lutku.
Leptiri druge generacije se pojavljuju od početka juna do jula. Tada ženka polaže jaja na bobice koje su veličine graška. Gusenice se ubušuju u bobice i jedu njihov sadržaj. Izaziva velike štete. Prag tolerancije u Švajcarskoj je 15-30 gusenica na 100 grozdova.
Leptiri treće generacije se pojavljuju početkom avgusta. Ženka polaže jaja na poluzrele bobice. U ovom periodu plodovi su zapleteni paučinom i oštećeni. Larva treće generacije završava svoj razvoj pre berbe i odlazi na skrovita mesta da prezimi. Moguće je da se javi i leptir četvrte generacije.
Suzbijanje:
Gajenje vinove loze u špalirima sa velikim međurednim rastojanjem. Skidanje jednog do dva lista na svakom lastaru između grozdova pre cvetanja. U julu treba skinuti listove ispod grozdova kao i po jedan list iznad najvišeg grozda na svakom lastaru. U toplijim krajevima ne treba nikad otkrivati grozdove sa južne strane, jer odatle dolazi najjače sunce, dok u hladnijim krajevima otkrivanje grozdova može biti samo od koristi. Pri ovakvom gajenju svaki čokot je izlošen suncu, te se položena jaja zbog nedovoljne vlage suše i propadaju. Ovu operaciju je neophodno sprovesti, jer tako pripremamo grozdove za hemijsku zaštitu.
Hemijska zaštita: Optimalni rok za suzbijanje može se odrediti kombinacijom praćenja leta leptira i brojem oštećenih bobica. U Švajcarskoj se tolerantnim pragom za prvu generaciju smatra 15-30 gusenica na 100 grozdova. Pojava gusenica druge i treće generacije na bobicama se teže zapaža ili se zapazi kada je već kasno za suzbijanje. Gusenice poslednje generacije prave veće štete time što omogućuju širenje sive truleži, pa je prag tolerancije za drugu i treću generaciju 5-10 gusenica na 100 grozdova.
Suzbijanje prve generacije smotavca treba sprovesti nakon 8-10 dana pošto je utvrđen maksimalni let leptira, a druge generacije 4-8 dana posle maksimalnog leta.
Pri izboru insekticida za tretiranje vinograda najpre treba birati one koje što manje forsiraju pojavu crvene voćne grinje i pošteđuju prirodne neprijatelje. U tome su najbolji bioinsekticidi na bazi Bacillus thuringiensis, kojima treba dodati 0,5% šećera za bolju efikasnost kada se koriste za suzbijanje prve generacije gusenica. Mogu se koristiti i regulatori rasta insekata na bazi fenoksikarba i teflubenzurona koji se primenjuju više ili manje preventivno u početku pojave gusenica ili još ranije, u vreme masovnog leta leptira.
Od insekticida se preporučuje tretiranje prapratima: Fastac, Avaunt, Cythryin, Vantex, MospyIan dr.
