Problem! Glodari na strnim žitima

glodari

Poljski glodari su najopasniji u jesen i rano proleće kada svojim štetama mogu izazvati presejavanje mladih useva ozimih formi strnih žita. Značajne štete nanose i tokom leta u periodu sazrevanja strnih žita. Od gajenih biljaka najviše stradaju lucerka , detelina i strna žita.

Prema procenama šteta jedna poljska voluharica u toku jedne godine može da pojede više od 7 kg hrane, a kopanjem svojih hodnika i nagrizanjem podzemnih delova biljaka ošteti još 4 do 5 kg.

U godinama najezde poljskih miševa štete na parceli mogu iznositi i 100% naročito ako se ne preduzmu mere suzbijanja. Suzbijanje glodara je vrlo složen zadatak. Glodari najveće štete u polju nanose u periodu od jeseni (nicanje useva) do proleća, a useve oštećuju pregrizanjem mladog lišća oko svojih jazbina stvarajući lako uočljive oaze u polju.

U slučaju masovnih pojava poljskih miševa i voluharica, tretiranje jedne parcele nije dovoljno jer i pored toga što hemijskim merama redukujemo njihovu brojnost na datoj parceli, preživele jedinke će migrirati na druge parcele.

Da bi ozime useve zaštitili od glodara neophodno je da sprovedemo niz mera, kao što su adekvatno primenjene agrotehničke mere (koje znatno utiču na smanjenje brojnosti i gustine populacija ovih vrsta),   blagovremena žetva strnih žita sa što manje osipanja zrna, zaoravanje strništa, uništavanje korova, duboko oranje.

Pojedinačna tretiranja parcela ne mogu dati zadovoljavajuće rezultate, već samo sveobuhvatne akcije, koje podrazumevaju suzbijanje glodara na većim površinama. Isto tako, veoma je bitno da se pri suzbijanju ne čeka najezda miševa i voluharica već da se suzbijanje obavlja sistemski svake godine.

Neophodno je redovno pregledati i odmah primeniti mere zaštite useva. Hemijske mere borbe treba primenjivati i na parcelama posejanim lucerkom i strnim žitima, a na okopavinama sprovoditi i agrotehničke mere: dubokim oranjem razoravati gnezda i na taj način sprečiti prelazak na ozima žita i lucerišta.

Intenzitet napada se određuje na osnovu broja aktivnih rupa po jednom hektaru. Provera aktivnosti rupa izvodi se na taj način što rupe zatrpamo zemljom, a sutradan obiđemo da utvrdimo koje su otkopane i u njih postavljamo mamce. Ukoliko po 1 hektaru postoji više od 20 aktivnih rupa pristupa se suzbijanju glodara.

Aktivne materije koje se najčešće upotrebljavaju za suzbijanje glodara  su: brodifakum, bromadiolon, cinkfosfid, kumatetralil, flokumafen, hlorofacinon, holekalciferol, natrijum selenit, varfarin. Postavljanje mamaka se obavlja u jesen i rano u proleće, tako što se mamci postavljaju u jame i prekriju sa zemljom. Suzbijanje glodara je potrebno vršiti i u godinama kada je brojnost mala, stim sto u tom slučaju prednost treba dati agrotehničkim merama borbe.

Оставите одговор