Stočarstvo

MANGULICA

post211 poljoprivredna apoteka Ras

 

post211

U periodu od XIX veka sve do pedesetih godina prošlog veka u Vojvodini i Mađarskoj zbg svoje skromnosti i izuzetne otpornosti bilo je popularno gajenje mangulice, dok je danas  prisutna na prostoru Srbije, Mađarske, Austrije, Nemačke, Švajcarske, Rumunije i bivše Čehoslovačke.

Meso mangulice je izuzetnog ukusa i idealno je za pripremanje svih jela od svinjskog mesa. Sadrži 75% manje holesterola nego bela svinja a duplo manje od junetine i piletine.

U Srbiji se gaji vise vrsta mangulica: bela mangulica,  crvena mangulica (kombinacija bele mangalice i kovrdžavo dlake salontaške, u proseku je teža od bele mangulice. Lastavičasta mangulica nastala je ukrštanjem bele i crne i ima beo stomak a leđa crna.
Na jugu  Mađarske i u Sremu najrasprostranjenija je bila crna mangulica koja je nastala  ukrštanjem sremske crne svinje sa belom mangulicom a danas se smatra  izumrlom vrstom.
Takođe još jedna veoma retka vrsta, divlja mangulica, rasprostranjena je bila u planinskim predelima i verovatno je rezultat parenja divlje svinje i bele mangulice.

Karakteristike  mangulice

Glava im je srednje duga sa pomalo savijenom njuškom i srednje velikim ušima koje padaju napred prekrivajući predeo lica oko očiju sa  crnim trepavicama. Linija leđa može biti ili prava ili blago savijena. Tipično za ovu rasu je obraslost gustim, dugačkim, uvijenim čekinjama koje su u zavisnosti od soja u sivo žućkastoj, riđoj ili crno-braon boji.

Mangulica je vrsta svinje koju odlikuju snažne kosti, snažna muskulatura i minđuše na vratu i kuštrav rep sa kićankom. Prasići su obeleženi prugama sličnim prasićima divljih svinja, a pruge se gube posle deset dana kod belog soja i posle 3-4 nedelje kod lasaste mangulice.

Prasići provode zimu napolju zajedno sa krmačom kopajući i rijući zemlju u potrazi za žirom hrasta i bukve. Prirast je oko 750gr dnevno.

Mangulica je poznata po tome jer uživa u blatu i deo prostora na kome se drži treba nameniti za kaljuganje koje im je neophodno u smislu termoregulacije, ali i zaštite od ektoparazita.

Populacija mangulica u Evropi i Srbiji je ugrožena a održava se u vidu pojedinačnih zapata. Interesovanje domaće javnosti za proizvodima mangulice ohrabruje nadu u njen opstanak. Mangulica je karakterističnih spoljnih i proizvodnih karakterisitka, izuzetno otporna, jako dobro koristi prirodne resurse i poseduje preduslove za osmišljeno ekonomsko iskorišćavanje.

Povezani članci

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *