U biljnoj proizvodnji prihranjivanje je jedna od najvažnijih agrotehničkih mera kojom je potrebno obezbediti dovoljnu količinu azota biljkama za naredni deo vegetacije. Pre upotrebe azotnih đubriva potrebno je odrediti količinu hraniva koju je potrebno dodati na parceli. To je moguće utvrditi na osnovu N-min analize gde se utvrđuje sadržaj nitratnog azota.
Azot je hranljivi element koji utiče na utiče na visinu prinosa, veoma je važno da se pravilno odredi količina azotnih đubriva koja će se primeniti. Nakon upoznavanja sa sadržajem lako pristupačnog azota u zemljištu, možemo odrediti količinu koja biljkama nedostaje za njihov pravilan rast i razvoj.
Vreme uzimanja uzoraka zemljišta u našim uslovima se vrši u sledećem periodu: za pšenicu u februaru i martu, za šećernu repu u trećoj dekadi februara i prvoj dekadi marta a za kukuruz u drugoj i trećoj dekadi marta.
Od kvaliteta uzimanja uzoraka zemljišta u velikoj meri zavisi i pouzdanost dobijenih rezultata.
Od 20-25 pojedinačnih uzoraka uzima se sa površine ne veće od 10-20ha sa istog preduseva, istog tipa zemljišta i ujednačene konfiguracije terena i od toga se pravi jedan prosečan uzorak čija masa treba da bude od 0,5-1kg.
Uzorci se uzimaju sa dubine od 0-30cm, 30-60 cm, 60-90cm kod strnih žita, dok se kod okopavina uzima i sloj od 90-120cm.
Na svaki prosečan uzorak treba sadrži etiketu sa podacima o vlasniku parcele, mesta uzimanja uzoraka, katastarski broj parcele, broj uzoraka, dubina zemljišta, datum, ime uzorkovača, gajena biljna vrsta. Uzorci se uzimaju ručnom sondom ili ašovom. Pripremljeni uzorci treba odmah stave u prenosne ručne frižidere i čuvaju na hladnom mestu sve do momenta analize, kako bi se dobili što relevantniji rezultati.
Pre upotrebe azotnih đubriva potrebno je odrediti količinu hraniva koju je potrebno dodati na parceli. To je moguće utvrditi na osnovu N-min analize gde se utvrđuje sadržaj nitratnog azota. Posle analiza zemljišta na osnovu rezultata moguće je utvrditi tačnu količinu azota koju je potrebno upotrebiti na posmatranoj parceli uzimajući u obzir sledeće specifičnosti: zahtevne sorte, mineralizacija azota, gustinu useva optimalno 450 – 500 biljaka na m2 – za ređe sklopove povećeti količinu za 10% za svakih 50 biljaka manje, za gušće useve smanjiti za 10% za svakih 50 biljaka više, broj prihrana do 80 kg N/ha jedna prihrana, više od 80 kg N/ha dve prihrane, prva prihrana 60% u drugoj prihrani 40%.
