KOVRDZAVOST LISTA BRESKVE

KOVRDZAVOST

Taphrina deformans (prouzrokovač kovrdzavosti lista breskve) je vrlo karakterističan patogen usled čijeg dejstva se   lako uočavaju prepoznatljivi simptomi. Može da nanese velike štete, propadanje lišća, ploda, smanjenje rodnosti za narednu godinu a može da dovede i do iznurivanja voćaka koje ostaju podložne izmrzavanju i napadu drugih patogena.

Gljiva prezimljava  na kori i pupoljcima, a tokom perioda vlažnog vremena spore se prenose do razmaknutih ljuspica pupoljka prouzrokujući infekciju. Ovo je bolest karakteristična za prohladne vremenske uslove.  Simptomi se ispoljavaju na svim zeljastim delovima breskve: listu, letorastima, cvetu, plodu. Najznačajnije i najuočljivije posledice su na listu. Zaraženi list se naglo deformiše, dolazi do hipertrofije (nagli porast tkiva zbog uvećanja broja i veličine ćelija) i hiperplazije (nagli porast biljke ili dela biljke zbog povećane deobe ćelija). Sve ovo dovodi do potpune deformacije lista koje se nabora i ukovrdža, po čemu je bolest i dobila ime.

Do ispoljavanja simptoma dolazi mesec dana nakon infekcije. Delovi lista koji su oboleli potpuno gube hlorofl, postaju zelenožuti, a kod nekih sorti se pojavljuje crvenkasto-ljubičasta boja mezofila. Svi zaraženi listovi krajem proleća postaju prekriveni sivkastom prevlakom koja predstavlja sporonosne organe gljive. Nekoliko nedelja posle zaraze opadaju. Međutim, ti opali listovi tokom juna i jula meseca bivaju zamenjeni novim prirastom, što dodatno iscrpljuje biljku. Bolest se može javiti i na cvetovima i plodu, što dovodi do njihovog opadanja, a to se direktno odražava na prinos. Toplo i suvo vreme pogoduje bržem propadanju biljaka.

U fazi bubrebnja, breskva je najosetljivija prema dejstvu ovog patogena, a naročito ako je u tom period prohladno i vlažno vreme. U tim uslovima dolazi do lijanja spora koje inficiraju mlade listove i cvetne pupoljke.

Optimalna temperatura za ostvarenje zaraze je od 15-21 0C a za razvoj bolesti 20 0C, uz kišovito vreme. Ukoliko je zima blaga uz temperature iznad 0 0C do infekcije može doći i u januaru mesecu a simptomi se mogu uočiti već u februaru.
Za uspesnu zastitu protiv ove bolesti jako je važan momenat tretiranja hemijskim preparatima. Vrlo je važno sprečiti infekciju i delovati preventivno, jer u suprotnom ne postoji način da se bolest zaustavi a štete mogu da budu itekako velike i da ugroze celokupnu proizvodnju.

Odmah po pojavljivanju „zelene tačke“ treba istretirati zasade. Ovaj „pravi“ momenat za prskanje nije svuda isti, što zavisi od vremenskih uslova kao i ekspozicije terena. Zato je presudan vizuelni pregled jer se na osnovu njega jasno može oceniti kada treba obaviti zaštitu kako bi se sprečile primarne infekcije.

Iako postoji različita osetljivost sorti breskve prema ovom patogenu, ni jedna sorta nije dovoljno otporna pa se moraju sprovoditi hemijske mere zaštite.

Osnovu kvalitetne zaštite predstavlja prskanje bakarnim preparatima u vreme zimskog mirovanja. Može se prskati u  jesen, po opadanju lišća ili u proleće, posle obavljene rezidbe. Često se praktikuje tretiranje u jesen kada još uvek ima „suvih“ dana jer se dešava da u proleće bude kišovito vreme, baš u ključnim momentima, pa nije moguće ući u zasad i obaviti zaštitu.

Poželjno je obaviti dva tretiranja, jedno u vreme bubrenja pupoljaka a drugo u fazi roze pupoljka, nekim od preparata: Ciram, Bravo 500 SC, Dakoflo 720, Sillit 400 SC itd.

Ukoliko se bolest javi neophodno je voćke održavati u što boljoj kondiciji i tokom vegetacije kvalitetno obavljati zaštitu protiv drugih bolesti i štetočina. Opadanje listova, koje je uzrokovano jačom infekcijom i pojava mladog i novog lišća iscrpljuje voćku pa treba obaviti prihranjivanje azotom u rano proleće.

Ukoliko postoje uslovi, treba zalivati biljke u toku vegetacije i izvršiti „proređivanje“ bresaka, odnosno, odstraniti plodove.

Оставите одговор