Glavni drvenasti domaćini su vrste voćaka roda Prunus – šljiva, kajsija, breskva, nektarina, badem, trešnja, višnja.
Simptomi se mogu javiti na listovima, plodovima i cvetovima. Oni variraju u zavisnosti od vrste i sorte Prunus-a, starosti biljke, soja virusa, i često se mogu zapaziti samo na nekom od delova biljke. Takođe, zavise i od spoljašnjih uslova kao što su temperatura, način i intenzitet nege voćaka. Zaražena stabla na prvi pogled izgledaju zdrava i sa početkom vegetacije sasvim normalno se razvijaju.U proleće se na lišću uočava prstenasto šarenilo.
Dok su plodovi još zeleni simptomi bolesti su slabo vidljivi. U toku sazrevanja na plodovima se pojavljuju karakteristične polukružne i prstenaste pege zatvoreno plave boje. U ovoj fazi razvoja zaraze oboleli plodovi pokazuju na svojoj površini razne nabore, udubljenja, pliće i dublje brazde raznog oblika. Naboranost plodova je utoliko jače izražena ukoliko je sorta osetljivija prema virusu. Ispod naboranih površina meso ploda ima zagasito-žutu ili rđasto-crvenu boju.
Promene na plodovima dovode do njihovog izmenjenog oblika, pogoršanog ukusa (povećanje količine kiselina i smanjenje ukupnog šećera) i prevremenog opadanja (30-40 dana pre berbe).
Virus šarke šljive širi se na dva načina: zaraženim sadnim materijalom i lisnim vašima.
S obzirom da se biljni virusi ne mogu suzbiti hemijskim preparatima, neophodne su preventivne mere, koje između ostalog podrazumevaju i proizvodnju i korišćenje certifikovanog (zdravog) ili sadnog materijala testiranog na virus šarke, izbor odgovarajuće lokacije, stvaranje i gajenje otpornih i tolerantnih sorti, suzbijanje lisnih vaši, prenosilaca virusa itd.
Osim zdravog sadnog materijala važan je i izbor sorti voćaka, koje moraju biti tolerantne, a daju visok i kvalitetan rod (čačanska rana, čačanska najbolja, čačanska lepotica, valjevka, boranka, timočanka, mildora). Takođe, postoje i otporne vrste kajsija u zavisnosti od rejona u kome se gaje, na primer „stela“, „henderson“, „vikot“ i „herlajn“, ali sve komercijalno gajene sorte breskvi su manje ili više osetljive na virus šarke.
Nove zasade treba podizati na što većoj udaljenosti (najmanje 500 m) od starih zaraženih. Pre podizanja zasada na odabranoj površini treba uništiti sva zaražena stabla šljive i drugih biljaka iz roda Prunus koje su domaćini virusa. Oko ovih parcela mogu se podizati zaštitni pojasevi od jabučastih i nekih drugih voćnih vrsta koje nisu domaćini virusa. Suzbijanje lisnih vašiju kao vektora virusa, takođe, je korisna mera u ograničavanju širenja ovog virusa.
Poželjno je gajenje po obodu zasada koštičavih voćaka vrsta koje nisu domaćini šarke (jabučaste voćke, orah), koje mogu poslužiti kao zaštitni pojas od lisnih vaši i spontanih infekcija;
Takođe, obavezna zdravstvena kontrola i uništavanje zaraženih stabala u mladim zasadima u prvih 4-5 godina, naročito u oblastima s malim procentom zaraze, da bi se što pre stvorila područja bez šarke.
