Poreklom je iz SAD-a. Sada je najviše zastupljena u Evropi i Americi, a zatim i u Aziji i Okeaniji. Raste na oranicama i ruderalnim staništima, pretežno na lakšim, plodnim, umereno suvim zemljištima, najviše u umerenoj, toploj klimi. Seme klija u proleće, a zri od septembra do novembra. Niče u drugoj polovini proleća i celo leto. Cveta u kasno leto i jesen, od pocetka jula do ranih mrazeva proizvodeći polen. Termofilna je biljka i biljka kratkog dana.
Raste na zapuštenim zemljištima pored pruge, puta, ograde,tamo gde ne postoji dovoljno konkurentskih biljaka. Ukoliko se jednom pojavi a ništa ne preduzme tada se širi ogromnom brzinom. Često se pojavljuje u usevima (kukuruz, suncokret, šećerna repa, soja, krompir i povrće) te je primena herbicida komleksna i neizvesna uzevši u obzir šarolikost agrotehničkih postupaka na našim prostorima i težnju da se pređe na ekološku poljoprivredu.
Jedino sigurno sredstvo borbe protiv ove kulture je informisanje javnosti o botaničkim karakteristikama i stalno fizičko uklanjanje pred cvetanje i košenje na visinu ispod 5 cm.
Tokom čupanja ambrozije ne treba je zamenjivati sa lekovitim divljim pelenom (Artemisia vulgaris L.) Pelen je vitkog stabla sa sitnijim, perastim listovima dok je ambrozija robustnija, sa krupnim listovima zelene bez primese srebrnkaste boje.
Ambrosia artemisiifolia L. je dobro poznata alergena biljka. Njen polen je jedan od glavnih prouzrokovača alergija kod ljudi.Alergija na polen biljaka može da se manifestuje kao ekcem, koprivnjača, alergijska kijavica, alergijska upala sluzokože oka ili alergijska astma. Sezonske alergijske reakcije najčešće su izazvane polenom ambrozije.
Polen ambrozije (slika 11.)je prisutan u atmosferskom vazduhu svake godine skoro u istom vremenskom periodu i traje između 6 i 8 nedelja. Od sredine jula do kraja septembra osobe alergične na polen ambrozije se osećaju bolesno, imaju tegoba sa disanjem i sa nestrpljenjem očekuju kraj sezone cvetanja ambrozije. Koncentracija od samo 8-10 polenovih zrna/m3 vazduha problematična i najavljuje se kao oprez lekarima imunolozima.
Jedna biljka je sposobna da tokom sezone, proizvede preko milijardu zrna polena a američki naučnici su procenili da je sezonska količina polena i do 100 miliona tona. Količina polena povećava se tokom kišnog proleća i toplog leta, a smanjuje se ako je kišovito, što je logičan sled događaja koji treba zapaziti kod planiranja iskorenjivanja u sezoni. Polen ambrozije ima dobre aerodinamične osobine i oblik kuglice sa malim šiljcima na površini, a u sebi sadrži alergene belančevinaste strukture.
Ambrosia artemisifolia L. se razmnožava semenom a rasejava se anemohorno i antropohorno.
Ambrozija se može naći na različitim staništima, nezavisno od kvaliteta zemljišta. Tome značajno doprinosi sposobnost njenog semena da opstane i klija pod različitim ekstremnim uslovima nepogodnim za druge vrste.
U našim uslovima semena ambrozije sazrevaju tokom avgusta i septembra. Ukoliko se toplo vreme produži, sazrevanje može da se dešava i kasnije, sve do pojave prvih jačih mrazeva. Kod nas ambrozija obično klija i niče krajem aprila i početkom maja.
I pored ogromnih zdravstvenih problema koje ambrozija izaziva stanovništvu određenog područja, ona kao i druge korovske biljke, nanosi velike štete biljnoj proizvodnji umanjujući prinose i pogoršavajući kvalitet dobijenih proizvoda. Te štete mogu biti izuzetno velike tako da prinosi mogu biti smanjeni i do 50 %, a u uslovima njene ogromne brojnosti ona može potpuno uništiti proizvodnju neke gajene biljke na većim ili manjim površinama kakvih slučajeva je u našoj zemlji već bilo.
Osnovni cilj programa suzbijanje ambrozije, kao invazivne vrste korova, je smanjenje njene populacije iz godine u godinu i dovođenje njene brojnosti na tolerentan nivo.
Ambrosia artemisifolia L., velike štete nanosi u gajenju okopavina soje, kukuruza , šećerne repe, suncokreta, a poslednjih godina i u pšenici.
U slučaju da ambroziju ne suzbijemo pre cvetanja od njenog suzbijanja ne treba odustati. Kasnijim suzbijanjem biće zahvaćene biljke koje kasnije cvetaju i tako će se sprečiti obrazovanje semena i smanjiti potencijal njenog širenja.
Od mera za suzbijanje preporučuju se:
-administrativne mere,
-agrotehničke mere,
-setva čistog semena,
-biološe mere borbe,
-hemijske mere borbe.
Za efikasno suzbijanje ambrozije preporučuje se integralni sistem zaštite, a pored svih do sada navedenih mera kao najefikasniju treba izdvojiti mehaničko uništavanje.
Ambroziju treba čupati iz zemlje dok je još mlada, a radi lakoće nešto posle kiše, pazeći istovremeno da se obrađena površina ne izgazi previše. Košenje bi trebalo obaviti pre cvetanja na visini većoj od 5cm od nivoa zemlje. Ako se naiđe na ambroziju u fazi cvetanja ili precvetanja, najbolje ju je odrezati i spaliti , kako bi se sprečilo širenje semena na druge površine na kojima nije bila prisutna.
Košenje se preporučuje tri puta godišnje (prvo do 20. jula, drugo do 20. avgusta i treće do 20. septembra) koje daje dobre rezultate jer se drastično smanjuje broj muških cvasti a samim tim i količina polena. Treba naglasiti da nakon košenja ambrozija se regeneriše i ponovo ulazi u fazu cvetanja za dvadesetak dana, pa je za efikasno suzbijanje preporučljivo kositi svake treće nedelje i na taj način se onemogućava otpuštanje polena i stvaranje novog semena.
