Setva ozimih žitarica

oyima zita

Setvu pšenice i ostalih žita treba po mogućnosti obaviti u optimalnom roku tj. od 5. do 25. oktobra. Najbolji predusevi za proizvodnju strnih žita su grašak, pasulj, krompir, raniji hibridi kukuruza, tj  najbolji  su oni koji ranije napuštaju njive i oslobadaju površine za obradu i pripremu. Kao nepovoljni usevi smatraju se kasni hibridi kukuruza, monokultura i sl. Kada nije moguće izbeći kasni predusev, poželjno je sejati sorte tolerantne prema roku setve i predusevu.

Način i dubina osnovne obrade zavise od preduseva, količini žetvenih ostataka i vlažnosti zemljišta. Priprema zemljišta mora da bude kvalitetna, a pokrivač semena u sloju 5-8 santimetara mrvičasto zrnaste strukture.Veće grudve zemljišta nisu poželjne u setvenom sloju. Ponekad se desi da se taj rok teško može ispoštovati iz više razloga: seme nije nabavljeno na vreme, nepovoljne vremenske prilike tokom oktobra, osnovna obrada kasnije obavljena, NPK dubriva nisu obezbeđena ili jednostavno nemarnost i nestručnost poljoprivrednih proizvodača, ali ako je ipak neki proizvodač zakasnio moze to da uradi i u prvoj polovini novembra. Setva polovinom novembra  verovatno će imati za posledicu smanjenje prinosa zrna, ali ako zima ne bude suviše oštra i duga kasnija setva neće imati znatne negativne posledice.

U kasnijem roku setve  treba birati parcele na južnim i istočnim ekspozicijama, nikako one parcele koje su okrenute ka severnim i zapadnim. U ovom slučaju potrebno je  sejati sorte koje su otpornije na mrazeve. Takode, treba voditi računa da temperature vazduha ne budu niže od 2 stepena celzijusa jer je minimalna temperatura za klijanje ozimih zita 1 – 2 stepena celzijusa.

Ako nam vremenski uslovi nagoveste da smo pak, u oktobru imali suvo zemljiste pa kvalitet setve ne bi bio zadovoljavajuci onda je bolje sačekati kišu pa tek onda obaviti setvu. Najbolje je setvu obaviti u optimalnom roku, jer kasnije posejani ozimi usevi se slabije bokore i u većini slucajeva prinos je umanjen u odnosu na useve posejane ranije. Kašnjenje u setvi iz bilo kog razloga povlači za sobom smanjenje kvaliteta setve i smanjenje prinosa zrna. Ozima žita ona imaju duzi vegetacioni period od jarih zita pa se zakašnjenje u setvi negativno odrazi na prinos.

Setvom u optimalnom roku regulišemo razvoj biljaka do zime, tj biljke ulaze u zimski period u odredenoj kondiciji, jer je upravo ta kondicija preduslov najboljeg i najsigurnijeg prezimljavanja.

Kvalitet setve zavisi od: setvene norme, preciznosti sejalice, postizanja dobrog ulaganja semena na zadatu dubinu itd. Kada su uslovi suvlji treba sejati na nešto vecu dubinu – oko 5-5,5 cm. U kvalitetnu setvu spadaju i radnje drljanja ili valjanja glatkim valjcima, zavisno od uslova pripreme parcele. Bez obzira na kvalitet obrade, predsetvene pripreme i setve,bez mineralnih dubriva nema visokih i stabilnih prinosa strnih žita. Najcešce se u zemljište unose kompleksna NPK đubriva razlicitih formulacija. Fosfor i kalijum se unose iskljucivo pod osnovnu obradu, jer je njihova pokretljivost ne znatna, dok se jedna polovina azota, kao nosioca prinosa, unosi pod osnovnu obradu, a druga polovina se koristi za prihranjivanje. Za prihranjivanje se najcešce koriste samo azotna dubriva KAN i UREA. Prvo prihranjivanje se izvodi krajem zime (krajem februara do polovine marta), a drugo u fazi pred vlatanje ili u ranom vlatanju. Prihranjivanje se vrši radi ishrane biljaka, a ne radi đubrenja zemljišta.

Od mineralnih đubriva preporuke su:

MAP 12:52

                 Kompleksno mineralno đubrivo namenjeno biljnim usevima sa pojačanim potrebama za fosforom ili na zemljištima sa nižim sadržajem fosfora. Kroz đubrivo se delimično unosi i azot, ali do pune količine potrebe biljaka korigovati sa jediničnim azotnim đubrivima. Vreme i način primene: u osnovnoj ili predsetvenoj obradi zemljišta, ravnomerno po punoj površini ili u redove (trake), sa ili bez plitke inkorporacije u zemljište. Količina primene za pšenicu: 100 kg/ha

NPK 15:15:15

      Količina primene za pšenicu: od 300 kg/ha, odnosno 3 kg/100m2 preko zemljišta. Vreme primene: U zavisnosti od plodnosti zemljišta i biljne vrste primenjuje se predsetveno, startno ili  osnovno đubrenje svih biljnih vrsta.

NPK 16:16:16

Primenjuje se  preko zemljišta predsetveno ili u osnovnoj obradi u proleće, a u nedostatku drugih đubriva i u jesen u količini od 300 kg/ha  za pšenicu.

NPK 8:16:24

Biljne vrste i tip zemljišta: Za ishranu različitih biljnih vrsta, posebno kalijumovih biljaka: krompir, povrće,šećerna repa, voće i vinova loza i na različitim tipovima zemljišta. Količina primene za pšenicu je oko 200 kg/ha, preko zemljišta. Vreme primene-u osnovnoj obradi i predsetvenoj pripremi zemljišta

 

Оставите одговор