Poljoprivredne apoteke
U proizvodnji strnih žita prihranjivanje je jedna od najvažnijih agrotehničkih kojom je potrebno obezbediti dovoljnu količinu azota biljkama za naredni deo vegetacije. U fazama bokorenja i vlatanja najintenzivnije je i usvajanje hraniva. Na izbor đubriva utiče pH vrednost zemljišta. Đubrivo AN (33% azota), ili UREA (46% azota) imaju prednosti na zemljištima neutralne reakcije. Na kiselimRead more about PRIHRANA STRNIH ŽITA[…]
KAN – 27 sadržaj azota 27 %, sadržaj MgO 4,5 – 5,5 %, sadržaj CaO 6,5 – 8,5 %, Kalcijum amonijum nitrat. Pogodno za prihranu. Bez štetnog uticaja na fizičke i hemijske osobine zemljišta. Sadrži pola azota u amonijačnom, a pola u nitratnom obliku, pa deluje brzo i nešto produženo, tako da zadovoljava potrebe bilja za azotom u određenomRead more about KAN, AN, UREA, NPK[…]
U biljnoj proizvodnji prihranjivanje je jedna od najvažnijih agrotehničkih mera kojom je potrebno obezbediti dovoljnu količinu azota biljkama za naredni deo vegetacije. Pre upotrebe azotnih đubriva potrebno je odrediti količinu hraniva koju je potrebno dodati na parceli. To je moguće utvrditi na osnovu N-min analize gde se utvrđuje sadržaj nitratnog azota. Azot je hranljivi elementRead more about N-MIN ANALIZA ZEMLJIŠTA (sadržaj azota u zemljištu)[…]
U periodu od XIX veka sve do pedesetih godina prošlog veka u Vojvodini i Mađarskoj zbg svoje skromnosti i izuzetne otpornosti bilo je popularno gajenje mangulice, dok je danas prisutna na prostoru Srbije, Mađarske, Austrije, Nemačke, Švajcarske, Rumunije i bivše Čehoslovačke. Meso mangulice je izuzetnog ukusa i idealno je za pripremanje svih jela odRead more about MANGULICA[…]
Tradicionalni svinjokolj u Srbiji je u punom jeku. Mnogi su već pripremili meso na svoj način i stavili da se suši, ali za one koji to nisu stigli da urade predlazemo par saveta i recepata da im se nadju pri ruci. Da bi se postigla duža trajnost, meso se podvrgava soljenju i salamurenju. Pri tomRead more about Soljenje i salamurenje mesa[…]
Tokom novebra i decembra meseca, širom Srbije u toku je godišnji trаdicionаlni običаj klаnjа svinjа tj. svinjokolj koji rаširen u mnogim oblаstimа Evrope. Svinjokolj je neizostavni dekor u ovom periodu, a mnogi majstori, sa nožem i satarom u rukama, dobro i zarade. Običаj se zаdržаo do dаnаšnjih dаnа, аli modernizаcijа društvа smаnjuje ovаj običаj. GlаvniRead more about PROIZVODI OD MESA (SVINJOKOLJ)[…]
Trihineloza je parazitarna bolest koju izaziva Trichinella spiralis. Javlja se nakon jedenja nedovoljno kuvanog ili pečenog mesa, najčešće svinjetine, a koje sadrži ciste ovog parazita. Posledica toga je pojava akutnog generalizovanog miozitisa (zapaljenje muskulature). Način širenja trihineloze Trihineloza se u prirodi održava u okruženju koji čine divlje životinje i glodari, odnosno domaće životinje i glodari.Read more about TRIHINELOZA[…]
Ukoliko se voćari ipak odluče na sopstvenu izradu Bordovske čorbe ona se priprema na sledeći način. Za pripremu 100 litara 2% rastvora Bordovske čorbe potrebno je 100 litara vode, 2 kg plavog kamena, 0.8 kg negašenog ili 2.4 kg zagašenog kreča. Negašeni kreč se zagasi utrostruko većoj količini vode. Od 100 litara vode izRead more about Bordovska čorba[…]
U jesen, nakon završene berbe, počinje priprema za narednu vegetaciju. Radovi u voćnjaku podrazumevaju: sakupljanje opalog lišća, mumificiranih plodova iz krošnje i sa zemlje ispod voćke, uklanjanje starih, polomljenih grana. Sve ove biljne delove treba izneti iz voćnjaka ispaliti. Njihovim uništavanjem smanjuje se populacija patogena. Poželjno je da se metalnom četkom ili posebnim strugačima, saRead more about JESENJE PRSKANJE VOĆA[…]
Tokom jeseni pa sve do sredine januara meseca je pravo vreme za krečenje stabala. Krečenjem se postiže zaštita debla od pucanja („mrazopuc“), delimično od glodara i dezinfekcija odnosno prevencija od bakterijskih bolesti. Naročito su osetljive na pucanje kore kajsija trešnja, šljiva, breskva. Kada dodje do pucanje debla voćaka, raspuknuta kora veoma teško ili gotovo nikakoRead more about Krečenje stabala voćaka[…]
Jedna od nazastupljenijih rasa goveda koje se gaje na području Srbije je simentalska. Simentalsko govece je nastalo u Švajcarskoj u pokrajinama Simental i Sinenland. To je govece dvojnih sposobnosti meso-mleko. Uzgojni cilj za Simentalsku rasu goveda je visoka mlecnost ( 5000 kg mleka sa 4% masi u prvoj laktaciji) i povoljne osobine za proizvodnju mesa. SnažnaRead more about Švajcarski simentalac[…]